U svakodnevnoj komunikaciji, naročito u medijima, ali i u službenim uputstvima državnih organa, pa čak i u stručnoj jezičkoj literaturi, javlja se mnogo grešaka zbog nerazumevanja savremenih digitalnih pojmova.

Poseban pravac pogrešnog prevođenja, naročito kod novije digitalne terminologije, zasnovan je na nerazumevanju preplitanja nekih pojmova.

Naravno, sve te greške ne postoje u ozbilјnim stručnim izdanjima i udžbenicima za sve nivoe obrazovanja – od osnovne škole do fakulteta. Ali, ko još čita ozbiljna izdanja, kad je digitalna zabluda opšte prisutna…

Zablude sa digitalnim pojmovima su česte među građanima i novinarima, ali bi stručna jezička literatura trebalo da bude pouzdan izvor. Naravno, ukoliko su u timu autora i saradnika bili angažovani i poznavaoci dgitalne tehnologije i komunikacijski stručnjaci.

Ili, barem, da se provere pojmovi u Rečniku interneta i digitalne komunikacije (englesko-srpski), čiji je autor (slučajno) i autor ovog teksta ;)

5 NAJČEŠĆIH ZABLUDA OKO DIGITALNIH POJMOVA:

1. Browser ≠ Pretraživač

Ovo prvo je namenski program instaliran na računaru korisnika, a ovo drugo je veb-lokacija u vlasništvu multinacionalne kompanije, ili detalјnije rečeno:

• Web browser (Veb-pregledač), poznat i kao veb-čitač, je namenska aplikacija za pregledanje veb-sadržaja učitavanjem veb-strana na uređaj korisnika. To je klijentski program za pronalaženje, preuzimanje i prikazivanje informacija s veb-lokacija na uređaju korisnika. Najpoznatiji veb-pregledači su: Google Chrome, Mozilla Firefox, Microsoft Edge, Opera, Apple Safari.
• Search engine (Veb-pretraživač), poznat i kao pretraživač interneta, je veb-lokacija specijalizovana za pronalaženje veb-sadržaja i predstavlјa koordinisani skup od tri programa: Veb-pauk za pronalaženje i praćenje hiperveza, Program za indeksiranje pronađenih podataka u bazu podataka i Program koji prima zahteve za pretragu od korisnika. Globalni veb-pretraživači su Google, Bing, Yahoo i DuckDuckGo, a lokalno su popularniji Baidu (Kina) i Yandex (Rusija). Postoje i veb-pretraživači specijalizovani samo za određene vrste sadržaja (fotografije, video, sadržaj sa društvenih medija…).

A kako je došlo do ove zablude? Mnoge ljude zbunjuje to što se kada otvore svoj veb-pregledač, odmah pojavi naslovna strana nekog veb-pretraživača. Ako imaju instaliran Google Chrome, otvara im se Google, a ako imaju Microsoft Edge, otvara im se Bing… jer su proizvođači tako podesili svoje pregledače. To naravno može da se lako promeni. I onda neupućeni korisnici, iako znaju adresu željenog veb-sajta (tj. njegov domen), umesto da to unesu (ili samo započnu unošenje) u adresno polje veb-pregledača, oni to nepotrebno upisuju u polje za pretragu veb-pretraživača. Umesto da odmah odu na željeni sajt, oni čekaju rezultat pretrage, da bi dodatno morali i da kliknu na rezultat koji su već i sami znali.

Nerazlikovanje veb-pregledača i veb-pretraživača u velikom obimu je zapaženo kod mnogih organa javne uprave (državna uprava i javna preduzeća). Ta praksa može da bude veoma zbunjujuća za korisnike i građane, a nadležni se uglavnom oglušuju na sugestije da to isprave.

Evo nekoliko primera sa njihovih veb-sajtova i iz poruka e-pošte:

• „…molimo Vas da se prijavite putem internet pretraživača…“
• „Preporučujemo da za rad sa eSandučetom koristite računar i pretraživač Google Chrome.“
• „Uputstvo za podešavanje FireFox pretraživača za rad…“
• „Za internet pretraživač Firefox Mozilla neophodna su podešavanja…“
• „…ili u svoj internet pretraživač unesite direktnu adresu:…“

2. Internet ≠ Veb

Najkraće rečeno, internet je mnogo širi pojam od veba, jer:

• Internet je globalni komunikacioni mrežni sistem koji koristi paket protokola za prenos podataka među povezanim računarskim mrežama i uređajima. Reč „internet“ je složenica nastala od engleskog „inter-networking“ (međusobno umrežavanje), jer upravo to i znači – povezuje u jedinstvenu celinu mreže različitih namena: privatne, javne, poslovne, akademske, vladine i nevladine.
• WWW – World wide web (Mreža širom sveta), skraćeno Web (Veb, Mreža), je jedan od načina pristupanja informacijama koje se nalaze na internetu postavlјene na nekom veb-serveru, a dostupne su pomoću HTTP-a, i svaka od njih je određena jednoobraznim identifikatorom resursa. Iz korisničkog ugla, WWW je mreža veb-strana, podataka, datoteka ili internet usluga kojima može da se pristupi kroz veb-pregledač. Veb jeste uži pojam od interneta, ali je njegov najpopularniji deo.

3. Social media ≠ Društvene mreže

Ovo je verovatno najčešća pojmovna zabluda, nastala zbog nemarnih stručnjaka i površnih novinara.

Nije baš jasno zašto bi se engleski pojam „social media“, skoro redovno pogrešno prevodio na srpski kao „društvene mreže“ (ili, još gore, kao „socijalne mreže“)???!!! Naravno, to nije slučaj u ozbilјnim stručnim izdanjima i udžbenicima za sve nivoe obrazovanja (mada ne baš uvek…).

A evo šta u ovom slučaju pojedinci ne znaju ili ne razumeju:

• Social networks (Društvene mreže) postoje otkad postoji i lјudska civilizacija, a svima poznati primeri su mreže koje se stvaraju kroz porodicu, rodbinu, prijatelјe, komšije, poznanike, kolege, saradnike… Danas se društvene mreže najčešće stvaraju u raznim vrstama onlajn-zajednica, poput društvenih medija, ali i na servisima za četovanje, aplikacijama za trenutne poruke, blogovima, forumima… Sve su to onlajn-platforme za savremeni način uspostavlјanja društvenih mreža i sa bliskim / poznatim i sa udalјenim / nepoznatim lјudima.
• Social media (Društveni mediji) su vrsta javnih onlajn-zajednica koje korisnicima omogućavaju međusobnu internet komunikaciju stvaranjem, objavlјivanjem i razmenjivanjem veb-sadržaja. Da su to suštinski ipak mediji, a ne mreže, govori i to što društveni mediji imaju svoje vlasnike, plaćeno oglašavanje, uslove korišćenja, cenzorsku politiku… Nјihovi vlasnici zarađuju kroz posedovanje ličnih podataka korisnika i ustupanje tih podataka kompanijama koje se oglašavaju na takvim medijima (Facebook, Instragram, YouTube, X, LinkedIn, TikTok…). To su ujedno i pravi poslovni razlozi njihovog postojanja, a društvene mereže koje se stvaraju na njima su samo zgodno iskorišćene za stvaranje profita, ali i za širenje uticaja, spinovanja i dezinformacija.

4. Digitizacija ≠ Digitalizacija

Ovo su povezani koraci, ali su suštinski različiti, jer:

• Digitization (Digitizacija) je prosto pretvaranje analognih informacija u digitalni oblik. Na primer, to je proces kada se stari snimci sa audio ili video kaseta pretvore u odgovarajuće digitalne audio i video snimke, ili kada se fotografije i papirni dokumenti skeniraju da bi se pretvorili u digitalne slike. Ona je prethodni i neophodni korak u digitalizaciji.
• Digitalization (Digitalizacija) je proces u kome se informacije, koje su posle digitizacije već u digitalnom obliku, objedinjuju tako da se povežu i lakše koriste, a radi pojednostavlјivanja ili ubrzavanja nekih operacija koje su se ranije radile ručno. Praktično, digitalizacijom je omogućeno je da se isto ono što se radilo na stari, analogni, „papirni“ način sada radi digitalno. Nije menjana suština, samo je promenjen oblik, uz brojne prednosti koje računari i umreženost sami po sebi donose, poput automatizacije koja u mnogo čemu zamenjuje lјudski rad. Često se meša s digitalnom transformacijom (eng. Digital transformation), koja je sledeći korak nakon digitalizacije.

5. Komunikacija ≠ Komunikacije

Veoma je nepoznat slučaj bitne razlike u značenju pojmova „komunikacija“ i „komunikacije“, koja se javlјa i u srpskom i u engleskom jeziku.

Nije samo u pitanju množina iste reči, već se radi o višeznačnosti te dve reči, koja jesu logički povezane, ali su tehnički suštinski različite:

• Communication (Komunikacija) je proces razmene informacija između lјudi, kroz njihovo međusobno opštenje, tiče se razumevanja, stvaranja značenja, razvoja odnosa i načina kako se poruke primaju i tumače, a odvija se govorom, pisanjem, znakovnim jezikom, govorom tela…
• Communications (Komunikacije) se odnose na:

a. sredstva prenosa, tehnološka rešenja, sisteme i kanale preko kojih se prenose informacije i podaci između lјudi i obavlјa njihova komunikacija na dalјinu, kao što su žičane komunikacije (eng. wired communications), bežične komunikacije (eng. wireless communications), internet komunikacije (eng. internet communications) i digitalne komunikacije (eng. digital communications), najčešće povezane kroz pojam telekomunikacije (eng. telecommunications);

b. sredstva i sisteme za premeštanje lјudi i predmeta od jednog do drugog mesta (vozovi, avioni i brodovi), kao i saobraćajnice (putevi i infrastruktura) kojima se to odvija.

Ovu logičnu terminološku razliku između „comm“ i „comms“ mnogi u Srbiji nisu prihvatili, tačnije – razumeli. Kada je „prekinuta komunikacija“ – to znači da su se neki lјudi posvađali ili udalјili, pa eto posla za stručnjake iz društvenih nauka. Kada su „prekinute komunikacije“ – ili nema pristupa internetu ili se desila neka prirodna katastrofa, pa treba pozvati inženjere ili tehničare da to poprave.

Nažalost, veći broj domaćih visokoobrazovnih ustanova ne pravi razliku između „komunikacija“ i „komunikacije“, iako je ona od suštinskog značaja za profil kadrova koje (žele da) obrazuju. U anglosaksonskom svetu se mogu naći brojni primeri akademskih ustanova kojima je ta razlika veoma bitna.