Digitalni odnosi s javnošću (Digital public relations) su deo sveopštih odnosa s javnošću kompanija, organizacija i institucija, koji koriste samo digitalne kanale komunikacije. Bave se onlajn-reputacijom, širenjem poruka i uspostavljanjem obostrano korisnih odnosa sa svim ciljnim javnostima, a radi željenog uticaja i ugleda na internetu.

Za razliku od tradicionalnog PR-a, koji se oslanjao samo na klasične medije (štampa, TV i radio) u oflajn-svetu, digitalni PR ima drugačije taktike i kanale, koji omogućavaju i dvosmernu komunikaciju s ciljnim javnostima.

Ciljne javnosti digitalnog PR-a čine:
A) Interne javnosti – zaposleni, rukovodstvo, akcionari/investitori, dobavljači, spoljni saradnici…
B) Eksterne javnosti – postojeći klijenti, potencijalni klijenti, poslovni patneri, strukovne organizacije, mediji, lokalna zajednica, državni organi, obazovne institucije, pratioci, influenseri, budući zaposleni…

Iz ugla PESO medija, dobar digitalni PR  je rezultat zasluženih medija, a uz prethodno kvalitetno korišćenje sopstvenih medija i deljenih medija. Saznajte više o PESO medijima.

Razlike između digitalnog PR-a i digitalnog marketinga

Mnogi pogrešno misle da je public relations (PR) deo marketinga, iako je on odavno samostalna komunikaciona delatnost.

Toj zabuni doprinosi to što PR i marketing često koriste veoma slične taktike komunikacije, dopirući do publike kroz skoro istovetne onlajn-kanale komunikacije.

Ipak, postoje bitne razlike između digitalnih odnosa s javnošću i digitalnog marketinga:

Taktike digitalnih odnosa s javnošću

U digitalnom prostoru, digitalni PR najčešće koristi sledeće taktike:

• Objave za medije (Media releases) – informacije na pojedinačne teme o kompaniji pripremljene za što lakše i brže objavljivanje na onlajn-medijima;
• Medijski isečci (Media clipping) – rezultat onlajn-praćenja i prikupljanja medijskih objava;
• Medijski odeljak (Media room) – poseban deo na veb-sajtu kompanije sa svim veb-sadržajima namenjenih medijima;
• Medijski paket (Media kit) – unapred spakovani skup promotivnih materijala o kompaniji za slanje medijima ili postavljanje na veb-sajt;
• Kreiranje veb-sadržaja – u obliku blog objava, intervjua, studija slučaja, video-sadržaja, infografike…
• Vođenje društvenih medija – uz aktivnu dvosmernu komunikaciju sa zajednicom;
• Saradnja s influenserima – izborom onih koji su bitni za željenu ciljnu javnost;
• Stvaranje povratnih veza (Link building) – kroz kreiranje vrednog sadržaja koji poboljšava poziciju na veb-pretraživačima (SEO PR);
• Upravljanje onlajn-reputacijom (ORM) – praćenje i reagovanje na negativne vesti, komentare i recenzije;
• Onlajn krizna komunikacija – kroz brzu reakciju na svim digitalnim kanalima, u slučaju kriznih situacija.

Naravno, taktike su predviđene Strategijom digitalne komunikacije.

Kanali digitalnih odnosa s javnošću

Onlajn-kanali komunikacije koji se najčešće koriste za digitalni PR, mogu da se podele u dve grupe:

A) SAMO ZA INTERNE JAVNOSTI

• Intranet portal – samo za zaposlene, rukovodstvo i bitne spoljne saradnike;
• Profesionalne aplikacije – za timski rad ili upravljanje projektima.

B) ZA SVE JAVNOSTI

• Veb-sajt – vesti, blog postovi, media room, media kit…
• Onlajn-mediji – opšti i strukovni;
• Društveni mediji – objavljivanje, reagovanje i povezivanje;
• Onlajn-zajednice – podkast, blog, forumi…
• Veb-pretraživači – PR kao bitan deo SEO;
• E-pošta – naročito liste slanja;
• Aplikacije za trenutne poruke – naročito grupne poruke;
• Virtuelni događaji – konferencije, sajmovi, performansi…

Planovi digitalne komunikacije

Nakon izrade Strategije digitalne komunikacije, potrebna je izrada sledećih operativnih dokumenata za odnose s javnošću, a radi efikasnog sprovođenja Strategije:

• Plan interne komunikacije – posvećen komunikaciji između internih ciljnih javnosti;
• Plan eksterne komunikacije – posvećen komunikaciji ka eksternim ciljnim javnostima;
• Plan krizne komunikacije – posvećen komunikaciji povodom kriznih situacija.

U svakom od planova komunikacije, potrebno je da postoji matrica komunikacije, koja načelno sadrži sledeće elemente:

• Opis cilјne javnosti
• Subjekti cilјne javnosti
• Značaj za kompaniju / organizaciju / instituciju
• Poruke koje se šalјu
• Svrha komunikacije
• Taktike komunikacije
• Kanali komunikacije
• Učestalost komunikacije
• Nadležnost za komunikaciju

KRIZNA KOMUNIKACIJA

Krizne situacije mogu da ugroze sliku kompanije / organizacije / institucije u javnosti… ali pravovremena i ispravna reakcija na njih može čak i da poboljša prethodnu onlajn-reputaciju. Uspešna krizna komunikacija sprečava narušavanje ugleda i poverenja koje neko ima u javnosti.

Cilј krizne komunikacije je slanje istinitih i kredibilnih poruka, koje javnost treba da prihvati i da im veruje, a ne da ih shvati kao zataškavanje ili ublažavanje problema. To je ujedno i glavni smisao pravovremene izrade Plana krizne komunikacije.

NAPOMENA (za one koje to zanima):

Autor ove blog objave je dobitnik više strukovnih priznanja za odnose s javnošću, kao rezultat rada na velikim domaćim PR projektima.